Једном ја тако...

Nije naodmet biti magarac

 

Jednom ja tako sedeo na stepeni{tu ispred moje {kole, a to je bilo onog prole}a kada sam imao u prvom polugodi{tu dva gripa, jednu upalu plu}a i ~etiri dvojke. Kad sam se posledwi put razboleo, moja u~iteqica je kazala mom matorcu da ja to „namerno”! Molim vas lepo, pa koji magarac se namerno razboqeva? U stvari, ja sam bio taj magarac i ba{ sam se namerno razboleo, jer sam bio u tre}em razredu, i jer mi se nije i{lo u {kolu.

 I tako sam ja sedeo na stepeni{tu i mislio kako bi bilo dobro da se opet razbolim. I onda su ispred mene stale dve bele ~arape sa ~i~a Gli{ama... i ja namerno nisam podigao glavu, jer namerno nisam hteo ni sa kim da razgovaram. Onda su te bele ~arape sa ~i~a Gli{ama sele pored mene, na stepenik. I onda sam video da je to neka devojka. Sva{ta! Takve sme{ne ~arape navla~e devoj~ice, a ne devojke!

 - Ne smetam ti? - pitala je ta, a ve} mi je smetala, pa sam zato pre}utao.

 - Izvini - bila je ba{ dosadna - da tvoj deda nije slu~ajno p~elar?

 Kako je pogodila? Moj deda je imao ko{nice na placu ispod Avale!

 - Zna{ mog dedu?

 - Ne, ali mislila sam da te je p~ela ubola u jezik, pa ne mo`e{ da govori{...

Stvarno je bila otka~ena!

Onda smo se dru`ili. Sve sam joj ispri~ao: o {koli, o bolesti, o mojim matorcima koji me ne razumeju, o Tamari iz druge klupe, o mojoj u~iteqici koja me ne voli... sve.

- A sa ~asova nemoj da se izvla~i{ - kazala mi je. - Tako ne}e{ da smuva{ Tamaru.

- Nema to veze sa Tamarom - pobunio sam se. - Mene je u~iteqica zamrzela.

- Kladim se da nije! - zainatila se.

- Kladim se da jeste! - zainatio sam se i ja.

 I opkladili smo se. Ba{ je bio veliki odmor kada smo se vratili u {kolsko dvori{te, a u~iteqica je bila na {kolskim vratima. I ova otka~ena je odmah pitala:

 - Izvinite, da li je istina da vi ne volite ovog svog |aka?

 Moja u~iteqica se nasmejala, nasmejala, pa kazala:

 - Nema deteta koje ja ne volim.

 - A zbog ~ega on ima ~etiri dvojke, izvla~i se i ne u~i kao pre?

 - A to! - opet se nasmejala u~iteqica. To je zbog prole}a i Tamare iz druge klupe...

 Kako je znala?! U~iteqica me je, kao nekada, u prvom i drugom razredu, pomilovala po kosi, a ona u belim ~arapama sa ~i~a Gli{ama kazala:

 - Pa neka ubudu}e sedi s Tamarom u drugoj klupi.

 Tako je i bilo. U~iteqica me je premestila kod Tamare, pa se vi{e nisam razboqevao i nisam pravio probleme.

 A ona u belim ~arapama sa ~i~a Gli{ama? E, tu sam ispao ba{ magarac.

 To je bila nova pedagogica na{e {kole!